SLAVICA MILOŠEVIĆ ZA “GLEDIŠTE” : “Volim da budem okružena ljudima i umjetnicima koji poseduju kreativne ideje”

Ostajemo na terenu književnosti, sa nama je po drugi put književnica Slavica Milošević. Imali smo jako zanimljiv i opuštajuć razgovor, povod za novo druženje je izlazak iz štampe njene najnovije knjige pod nazivom – “Kristalni mjesec od kamenja i pijeska”.

Pozdrav Slavice, kako si imala tu čast da budeš prva dama u odeljku „Intervju“ ovog portala, tako i sada imaš tu čast da si jedino ti po drugi put sa nama. Povod za ovaj razgovor je i više nego dobar, od skora ti je izašla najnovija knjiga pod nazivom „Kristalni mjesec od kamenja i pijeska“. U ovoj knjizi dominira intertekstualnost, kako si se opredelila za taj stil pisanja gde ti kao autor polemišeš i nadovezuješ se na misli poznatih pisaca?

Intertekstualnost je stil koji je nastao krajem dvadesetog veka i pripada postmoderni. Međutim, odabir intertekstualnosti je bio spontan, konkretno u ovoj knjizi su pisci koji me inspirišu, sama njihova priča ili pesma me „goni“ na neki način da nastavim svoju misao. Naravno ne bih mogla da uradim intertekstualnost svakog pisca ali ću reći da se u ovoj knjizi radi o intertekstualnosti u kojoj su zastupljeni sledeći autori : Eli Vizel, Tagora, Rembo, Bodler, Vladislav Petković Dis, Garsija Lorka, Horhe Borhes, Pablo Neruda, Isak Samokovlija, Edgar Alan Po. Jedina pesma koja nije urađena u intertekstualnoj formi je „Noć skuplja vijeka“. Njegoševo pero je ostalo netaknuto, jednostavno nisam osjećala nit da mogu da se nadovežem na takavu dubinu ali to ne znači da me on ne inspiriše. Njegov jezik je sam po sebi specifičan a misao gotovo neuhvatljiva koliko je sadržajna.

Da li je to želja da se u današnjem vremenu baci svetlo na njihov značaj za književnost uopšte, na koji način se upuštaš u „razgovore“ sa njima, koliko dobro moraš da poznaješ njihov rad da bi pristupila tome?

Upravo tako, kažu da pisca čini sujeta, ne mislim da je tako. Umišljeni pisci su satkani od sujete. Želim da skrenem pažnju na njihov rad, pa čak i ako se nekome ne svidi moj rad nek pročita nešto od pobrojanih autora, sigurno će naći nešto zanimljivo. Upuštanje u razgovor prati njihova pesma ili priča, ukoliko osećam da nešto ne bi bilo u skladu sa kontekstom, onda to ne radim. Intertekstualnost mora da teče kao reka, da bude pitka, jasna ali opet duboka kako da je jedna osoba pisala. Naravno da poznajem njihov rad ali to nije presudno u ovom slučaju, presudan je trenutak kada njihova reč, rečenica pokrene lavinu misli i tako nastane intertekstualna forma.

Kakve su reakcije čitalačke publike na takvo štivo? Treba istaći da su u prethodnom periodu mediji iz regiona pokazali veće interesovanje za tvoj rad sa posebnim osvrtom na najnoviju knjigu.

Mogu reći da sam delila neke pesme kao i moj prvi intertekstualni  esej romana „Nesretni slučaj“ Elia Vizela, reakcije su bile jako pozitivne i to mi je izuzetno drago, da su ljudi pokazali otvorenost ka nečem „novom“ što je zapravo staro. Intertekstualnost predstavlja zaboravljenu knjigu koja je izvađena iz kutije i sad bi trebalo očistiti prašinu sa iste i povratiti joj sjaj. Bukovskog dosta ljudi čita, malo ko zna da se bavio ovim stilom, Umebrto Eko takođe….

“Jedina okolnost koju tražim od onih sa kojima sarađujem je poštovanje, dakle ne volim ljude koji ne cene stvaralaštvo i nemaju svest da umetnici obično žive od toga čime se bave.”

Spomenuo sam interesovanja, sada ih ponovo pominjem ali u drugom kontekstu.  Pretpostavljam da pisci vole kada pričaju o svom autorstvu ali mi se čini da bi nekad voleli i da opušteno proćaskaju o ostalim stvarima koje ih oblikuju kao osobu/umetnika. Šta Slavica sluša dok stvara neki esej/pesmu, šta te opušta, kakav je tvoj odnos sa drugim umetnostima?

Obožavam kvalitetnu umetnost i smatram da umetnost inspiriše umetnost. Kažu da pisci ne mogu da slušaju muziku dok pišu, u tim trenucima volim da čujem Laru Fabian, Juliette Armanet, Leonarda Koena, uglavnom šansone, džez, bluz, pa i klasiku nekada. Zavisi od pesme ili eseja.

Čime se još baviš pored pisanja, kako održavaš elan, koji segmenti u tvom životu moraju da budu zadovoljeni i koje okolnosti moraju da se poklope kako bi se osećala korisnom?

Bavila sam se plesom dok sam živela u Beogradu, i kad god dođem želim da „ugrabim priliku“ da otrčim na čas. Ples oživljava sve neizrečeno, zapravo koracima pravimo rečenice, tako bar koreografi kažu, uz to, svaki korak mora imati smisao i suštinu. Volim da budem okružena umjetnicima i uopšte ljudima koji imaju kreativne ideje. S tim u vezi dajem i jednu ekskluzivu, da polako pripremamo teren za  intertekstualnu dramu na daskama „Ti, ja i Prever“ po drugi put. Pored toga zanimaju me scenarija za kratkometražne filmove a šta će od toga biti i ako bude – saznaćete 😉 Jedina okolnost koju tražim od onih sa kojima sarađujem je poštovanje, dakle ne volim ljude koji ne cene stvaralaštvo i nemaju svest da umetnici obično žive od toga čime se bave.

Bio sam pomenuo da je u porastu interesovanje za tvoj rad što publike što medijskih kuća, do te pozicije se pored intezivnog rada dolazi i putem reklame, ličnom inicijativom koja se ogleda u prilaženju medijima, slanjem svojih radova na razne adrese, i sl. Kakvo je tvoje mišljenje po pitanju ulaganja u vlastitu reklamu, slažeš li se sa stavom da su umetnici iz raznih branši pomalo sujetni, narcisoidni, da ne žele da se na taj način čuje za njih, i vode se mišlju da će njihov rad sam doći do publike?

Na početku sam morala  da skrećem pažnju i mašem rukama kao davljenik poručujući –  „ovde sam, jel nekog zanima moja knjiga?”. Pred tim mojim vapajima mediji su uglavnom zatvarali oči ali treba biti fer i istaći da su me u Crnoj Gori mediji sami zvali, sami se interesovali, pa čak su i u Italiji izrazili volju i želju za saradnjom. Uložila sam dosta u marketing, počevši od sajta, facebook stranice, radim i na živim nastupima, imaću na Platou Dvorca kralja Nikole promociju „Plave pomorandže“ i „Kristalnog mjeseca od kamenja i pijeska“. Mnogo je uloženo i u tu promociju, ali umetnost traži energiju, emociju, kreativnost i ulaganje, svom timu mogu da kažem jedno veliko hvala kao i samom organizatoru pre svega. Kad izdate 10 knjiga računajući jednu koja je na engleskom i dve drame, to više nije igra. To je već put koji sam odabrala. Svi govore o toj sujeti, valjda se zato skoro pa i ne družim sa piscima, jer ruku na srce možda se to kod njih najviše oseća. Čemu to? Daj Bože da svi pišemo kvalitetne knjige, da imamo nove ideje, da sarađujemo. Dosta se govori da su recimo reditelji strogi, živčani, kroz moj rad sa njima sam otrkila drugačije osobine, one koje ja znam nemaju trunke sujete u sebi. Takođe, ovo isto važi i za slikare koje  uopšte ne zanima neko „trulo takmičenje“, već lično njihov rad, što je u osnovi i najvažnije. Jedina osoba sa kojom bi trebalo da se takmičim sam ja sama i niko drugi.

Imali smo jedan zanimljiv dijalog o velikim umetnicima koji su neslavno završili, gde je njihov nagoveštaj velike karijere ili slava koja im je bila na vrhuncu bivala zasenčena tako što su digli ruku na sebe. Voleo bih i za one koji će ovo pročitati da daš neko svoje viđenje na tu temu, sa čim veliki umetnici nisu u stanju da izađu na kraj pa posežu za najgorim scenariom, a primera u svetu nažalost ima podosta.

Moram ovo da pomenem, Danilo Kiš je rekao citiram – „Neke knjige se ne pišu nekažnjeno“. Tako da je potpuna istina kada kažu da pisci imaju predosećaj za takav neki scenario, tako je i on znao šta ga čeka nakon pisanja „Enciklopedije mrtvih“. Pisanje je izuzetno iscrpno ali i najlepši dar koji mislim da se može dobiti. Tako da “scenario” zavisi od toga šta pišete, radi duše ili profita, uglavnom onaj ko zaista iz dubine svoje biti piše, srce i te kako strada. Veliki slikar Uroš Tošković je izjavio da onaj koji stvara se nalazi na ivici samoubistva. Međutim, sve zavisi od osobe, njene jačine da podnese bol koji izražava na stvaralački način i do jačine i odjeka same umetnosti.

Nakon ovoga bi bilo pametno da završimo u veselom tonu, uz zahvalnost na izdvojenom vremenu, želim da nas upoznaš sa onim što nam spremaš u budućnosti. Možeš takođe da podeliš i par servisnih informacija, gde čitaoci mogu da te čuju, da kupe tvoju najnoviju knjigu ili ako hoćeš možeš da im nešto poručiš, izbor je tvoj 😉 

Za kraj pitala bih ja vaše čitaoce koju pesmu bi želeli da im „poklonim“, videli su i autore, pa neka odaberu…

Moje knjige se mogu naručiti preko mog sajta – http://www.slavicamilosevic.com/  napravili smo i posebne pakete, šaljemo ih poštom, mogu se naručiti i preko moje fb stranice – https://www.facebook.com/FindYourHeARTintoTheBOOKS/.

Za ovu priliku poklanjam odlomak iz intertekstualne pesme pod nazivom “Na piću sa Borhesom”  izvedene od njegove pesme „Trenuci“, srdačno se zahvaljujem na ovom intervjuu i sjajnim pitanjima, nadam se da će čitaoci uživati dok ga budu čitali.

*Navodnicima su označeni originalni piščevi sihovi, oni što nemaju navodnike su od mene kao autorke.

 

 -NA PIĆU SA BORHESOM-

 

“Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez

toplomera, termofora,

kišobrana i padobrana;

kad bih opet mogao da živim,

lakši bih putovao.”

 

Kišobran? Šta je to, volim kad mi kiša kvasi izlomljeno

tijelo, oporavi me malo, spremi me za

to nešto što svi čekamo jednog dana.

Putovanja pored pisanja su mi jedini smisao

ovog živuckanja zvanog život. Ljudi nisu ništa,

ali knjige i kad putujete sami, to je dodir zraka

života.

 

„Kada bih ponovo mogao da živim,

s proljeća bih počeo bosonog da hodam

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao i sa više djece igrao,

kad bih život ponovo pred sobom imao.”

 

Kada bih ponovo mogla da živim, voljela bih da

sam više pjevala i izbjegavala maske.

Trčati po obali je sreća, gledati u zvijezde i razmišljati

koja metafizika goni umjetnika na čitav

mali univerzum stvaralaštva koji je bit i suština,

barem za mene.

 

„Ali, vidite, imam 85 godina, i znam da umirem.”

 

Vidite, imam 26 godina, da li to znači da sam živa?

Naslovna fotografija : Lav Miškin

Videti još —> SLAVICA MILOŠEVIĆ ZA “GLEDIŠTE” : “Umetnost se stvara da bi se delila!”

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s